1. Начин димензионисања на цртежу дела треба прилагодити карактеристикама ЦНЦ обраде. На цртежу делова ЦНЦ обраде димензије треба навести на истој основи или директно дати координатне димензије. Ова метода означавања није само погодна за програмирање, већ је погодна и за међусобну координацију међу димензијама и доноси велику погодност у одржавању доследности мерила за пројектовање, мерила процеса, мерила за инспекцију и подешавања порекла програмирања. Будући да дизајнери дијелова опћенито узимају у обзир димензије монтаже и других употребних карактеристика, морају усвојити дјеломично распршену методу означавања, што ће донијети много неугодности у распоред процеса и ЦНЦ обраду. Будући да су прецизност ЦНЦ обраде и поновљено позиционирање врло високи, а употребне карактеристике неће бити оштећене због великих акумулираних грешака, па се локално расута метода означавања може променити на исту референтну величину цитата или методу означавања која директно даје величина координата.
2. Услови геометријских елемената који чине контуру дела треба да буду довољни
У ручном програмирању морају се израчунати координате базне тачке или чвора. Током аутоматског програмирања морају се дефинисати сви геометријски елементи који чине контуру дела. Због тога је при анализи цртежа дела потребно анализирати да ли су задати услови геометријских елемената довољни. На пример, лук и права линија, лук и лук су тангентни на цртежу, али према величини датој на цртежу при израчунавању услова тангенте постаје стање које се пресеца или раздваја. Због неадекватних услова геометријских елемената компоненти, немогуће је започети програмирање. Када наиђете на такву ситуацију, то треба решити консултацијама са дизајнером делова.
